Pileća čorba

U kući gde i žena i muž kuvaju, obično postoje neka jela koja uvek pravi samo on, a ona nikada, i obrnuto. Pileća čorba je kod nas jedno od tih jela. Priprema uvek pripada njemu, retko meni. On je stvarno pravi odlično, i nemam ja tu šta da se mešam. Ovaj put sam se uglavila, namenski, da bih uobličila recept i uslikala (taj nadasve komplikovani) postupak pripreme, i vraćam mu štafetu za nadalje.

Sladak kupus

Kupus. Šta vam prvo padne na pamet kad izgovorite ovu reč?

Parfe torta sa jagodama i ananasom

Svake godine se isto provedem po pitanju jagoda. Prvo ignorišem one gigantske koje se pojave početkom maja, jer, kao, nisu to prave, neću ja to da jedem. Onda dodje jun, a ja ignorišem i prave, ako su iznete nedozrele, što nije redak slučaj. Čekala sam toliko, šta pravi razliku da sačekam još par dana? Polovinom juna nekako uspem da ubodem par tura tih pravih, koje najčešće jedem onako klot, pošto se toga najviše uželim. Dok me prođe želja, već krenu da nestaju, i ne stignem da ih upotrebim u nekom kolaču, i doviđenja do iduće godine...

Limun pita

Dok ne stigne pravo prolećno voće, dobro će doći i jedna ovakva pita. Kisela, slatka, pomalo gorka i osvežavajuća.

Probala sam je odavno, videvši recept na blogu Sweet Sensation, s tim da sam malo smanjila količinu šećera, a puter u filu zamenila kiselom pavlakom. Nadalje sam je pravila tako, i ostala je na meniju, jer je zaista odlična. U fil ide ceo limun, sa korom, pa pita ima intenzivno kiseo ukus, ali i blagu gorčinu od kore. Ako volite napitke tipa bitter lemon, onda bi vam se ovaj kolač sigurno dopao.

Libum

Tokom marta i aprila pod istragom u okviru igre FBI rukavice bio je blog Laka kuharica. Katarina, autorka bloga, ostavila je na mene jak pozitivan utisak. Prvo, provokativnim imenom bloga, zatim konceptom kojem je verna od samog početka pisanja, jednom atipičnom nemirno-mirnom rubrikom, nepretencioznošću i jednostavnošću recepata koje priprema i objavljuje, predanošću da se skoro svaki opremi nutritivnom statistikom i slikama postupka, i konačno, nekom opštom staloženošću i zrelošću koja se čita iz Katarininih bilo postova, bilo komentara na drugim blogovima.

Remake: Karađorđeva sarmica od zelja

Duže vreme me je proganjala misao da napravim pohovane sarmice od zelja. Ne, stvarno, zašto bi uvek bile kuvane, ili tek malo zapečene u rerni? Mislim da bi krckav poh dao sarmicama potpuno novu dimenziju i da bi vredelo probati. Ovo je kao ideja ostalo na nekom od mnogobrojih, nikad sređenih to-do spiskova u glavi, i blago palo u zaborav. Isplivalo je sada, kao odgovor na poziv za učešće u jednoj akciji, o čemu sledi više detalja par pasusa niže.

Sarmice od zelja

Jedva sam dočekala pojavu zelja na pijaci, da napravim sarmice, već neko vreme mislim o njima. Inače, sarme bilo kog tipa maltene nikad ne pravim. Klasičnu sarmu od kiselog kupusa nikad do sada nisam pravila. Pečenu sarmu od slatkog kupusa, savršeno jelo koje bih svima preporučila, jesam, u par navrata. Ali uvek se mučim sa uvijanjem, odnosno krutošću lišća kupusa. Sa zeljem se neuporedivo lakše radi, jer je sam list mekši, ali ja čak i njega moram da pripitomim tanjenjem drške i kraćim šurenjem vrelom vodom.

Čorba od sremuša

Sremuš ili divlji luk je biljka čije lišće ima ukus kao beli luk. Sirov sremuš je super za salate, blanširan je dušu dao za neku čorbicu. Kod nas se načešće prodaje u vezicama od 100 grama. Sad je u sezona u jeku, april je njegovo vreme. Navodno, kasnije list postaje neprijatno ljut i ne koristi se. Interesantno je da kuvan/blanširan sremuš ukusom najviše podseća na spanać. Tako da nije od onih jela koja navode na bežanje od okoline, ili okoline od vas.

MEZZE

Zadovoljstvo mi je vam javim da je na domaćem web-u osvanuo prvi on-line food magazin, MEZZE, čiji sadržaj u potpunosti pripremaju gastro blogeri, ljudi koji su iskreno zaljubljeni u gastronomiju sa različitih aspekata, koji u hrani neprestano nalaze inspiraciju ali i uživaju u njoj svim čulima, ne samo ukusom... Marija i Ana su glavne i odgovorne što su nas okupile i realizovale celu ideju, a ostatak tima čine Milica, Olja, Gaga, Mihaela, Ivana, Jelena, Lana, Sanja i moja malenkost :)

Prvi broj je posvećen Uskrsu, pa ako vam nedostaje ideja za predstojeći, prelistajte MEZZE!

Tulumbe

Gibanica, koju ranije nisam volela, morala je da čeka podugo da bih je uvrstila na jelovnik. Za razliku od nje, tulumbe sam oduvek obožavala, a opet nikad nisam imala neku specijalnu želju da ih napravim. Tulumbe su meni poslastičarski kolač, nešto što nije uobičajeno da se pravi kod kuće. Pravila je moja mama razne kolače, pite, torte, ali nikad tulumbe, baklave, šampite, krempite, indijanere, minjone...

I dobro je da nije. Prenela je i na mene neku potrebu da se recept izanalizira pre nego što se krene u pravljenje. Ta analiza uključivala je i selekciju prema količini šećera ili masnoće u receptu. Do pre par godina nisam napravila kolač u koji ide više od 250 g šećera. A onda me blogovanje malo po malo navlačilo na jače ukuse... I  samo me je odjednom tresnula ludačka želja za tulumbama. Banula k'o nogom na vrata. "Dobardan, ja došla."