Ratluk

Treća sreća :)

Nakon prvog totalnog i drugog većinskog neuspeha, usledila je pauza u mom pokušaju da napravim ratluk kod kuće. Evo ga sad, nekoliko meseci kasnije, moj prvi uspešni ratluk!

Pre svega zahvaljujem svima koji su mi dali bilo kakav savet na prethodna dva posta. Naročito mi je bio značajan savet koji je stigao nedavno od anonimnog posetioca koji kaže da radi u proizvodnji ratluka i koji mi je napisao da sam sve uradila kako treba, samo da nisam dovoljno dugo kuvala. To je negde bio i moj zaključak onda, ali kako nikada nisam uspešno napravila ratluk, nisam mogla da budem sigurna da je samo dužina kuvanja problem. U nekoliko drugih recepata sam videla da se dodaje želatin, ali htela sam ipak bez njega, jer znam da ga u industrijskom ratluku, bar ovom domaćem, nema. Ponovo sam iščitala sve, i krenula.

Vodila sam se ovim receptom, i svim dosadasnjim znanjima i savetima. Još nisam našla dva recepta koji su sinhroni u proporcijama šećer-voda i gustin-voda, pa sam izvukla neku (za mene) sredinu i upotrebila:

1 kg šećera + 750 ml vode i
250 g gustina + 1 l vode

Kad sam se odlučila na ove brojeve, a evo i sad dok kucam "1 kg šećera..." čujem neki unutrašnji glas koji mi govori da nisam normalna što trošim toliko vreme na nešto toliko nezdravo. Ali ja njemu glasno odgovaram da nisam blesava da to sve sama pojedem, i da je cela ideja za home-made ratluk započela tako što je trebalo obnoviti kancelarijske zalihe. Jesam mu rekla, a? ;)

kuvanje sirupa, početak zgušnjavanja, kraj kuvanja

Šećer i vodu sam kuvala oko 45 minuta, dok nisam dobila nešto što liči na sirup. U jednom od recepata kaže da sirup treba da curi "u niti" a u drugom da treba da bude gušće nego za slatko, kod mene je to pretvoreno u minute bilo 45-50. Dosta je vode uvrilo, tako da onih 750 ml na početku itekako kalira.

Gustin sam razmutila sa pola litra vode, pa dodala još pola litra. To sručila u onaj sirup i krenula da kuvam. Sve je jako brzo krenulo da se steže, činilo mi se da je posle pet-deset minuta kuvanja već sve bilo gotovo, i izvadila sam dve-tri kašike te smese na tacnu. Steglo se maltene odmah, a čim se testna doza ohladila na sobnu temperaturu isekla sam je na 3-4 dela i uvaljala u prah šećer. Posle 15-ak minuta ratluk je počeo da se znoji, da vlaži, i šećer da se topi... Što je bio znak da iako mi je na oko delovalo da je smesa dovoljno gusta - zapravo nije dovoljno gusta.

U nekom trenutku shvatim da je smesa počela da mi se lepi za dno šerpe, ma koliko mešala, a vreme kuvanja je recimo bilo nepunih 30 minuta. Tu ja sve prerucim u posudu za kuvanje na pari, pa izgubim dodatno vreme dok se ona ugrejala i dok se kuvanje nastavilo. Ne znam koliko sam ukupno kuvala, recimo jedan sat. Kad više nisam imala snage da motam varjaču jer je smesa stvarno bila gusta, odsvirala sam kraj prvog poluvremena.

stegnuti deo sa orasima, pre sečenja

U jednu četvrtinu sam umešala mlevene orahe. Obično u ratluk idu celi, ili bar lomljeni, a meni se činilo da će mleveni super ići. Čim sam umešala orahe smesa nije više bila lepljiva, nego se napravila na nešto kompaktno što je komotno moglo i rukom da se radi. Ostatak smese sam izručila na pleh obložen papirom za pečenje i jeeeedva razmazala tu gustu pastu po celoj površini. I nije odozgo bila ravna, ni približno. Sve se to stezalo preko noći, do sutradan popodne. Lepo se steglo, lepo se seklo, ali taj deo ni ranije nije bio problem.

tura sa mlevenim orasima

Problem je uvek bio valjanje u prah šećer. Podelila sam moje bez-orašaste isečene ratluk kockice na dva dela, jer sam ih valjala na dva načina.

Prvi deo sam valjala prvo u čist gustin i ostavila da se suši, pa posle par sati uvaljala u mešavinu prah šećera i gustina. Prilikom valjanja u čist gustin primetila sam da se jako malo praha zalepi na kockicu, bukvalno kao najtanji najfiniji film. Što je dobro, jer je ukus gustina odvratan. Posle 3-4 sata kockice nisu mrdnule sa mesta i uvaljala sam ih vrlo obilno u mešavinu prah šećera i gustina (odnos otprilike 3:1). Posle noćenja na otvorenom, kockice su bile ok. Samo strana koja je bila u dodiru sa tacnom nije bila bela, šećer se tu ipak malo rastopio, ali ništa nije bilo vlažno. [YESSSS!]

par kockica je ipak "procurelo"

Drugi deo sam odmah valjala u mešavinu prah šećera i gustina. Posle 3-4 sata imala sam blagih znakova vlaženja, ali ne i curenja. Možda je na 2-3 kockice bilo baš vidljivo da su vlažni, kao pod kondenzacijom. Uvaljala sam ih sve i drugi put u belu mešavinu, jako oblino, da budu baš ušuškane u deblji slog praha, i ostavila preko noći na vazduhu. Ishod kao i kod prvog dela, samo na donjoj stranici se šećer otopio i dno uglačalo, sve ostalo je bilo super suvo i zaprašeno ;)

Deo sa orasima sam valjala na prvi način, i takodje je ispao odličan. Meni se deo sa orasima najviše dopada, jer je ukus bolji, ali je zbog oraha ratluk malo izgubio od glatke unutrašnje teksture.

Definitivno je da PRAH ŠEĆER IZVLAČI VODU! Idealno suva kockica ratluka koja se uvalja u prah šećer kroz neko vreme postaje manje ili više vlažna. Ako su kockice samo malo vlažne i ništa ne curi, to će se osušiti i napraviće se neka vrsta korice. Ako su puno vlažne, kao što su meni ovde bile, neće ih spasiti ni direktno izlaganje beogradskoj košavi. Kad se potrefi gustina smese, što je ključno, važno je i da se za valjanje isečenih kockica prah šećeru doda i gustin. Kad se kockice dva puta uvaljaju u tu mešavinu i dobro osuše, treći put može i u čist prah šećer, ako ima potrebe, tj. ako vam se čini da se oseća gustin.

Što se tiče teksture, ovo jako liči, ali ipak NIJE kao kupovni ratluk. Fali mu još malo "težine", trebalo bi da je malo čvršći i žilaviji. Palo mi je na pamet da se to možda postiže stajanjem, ali neću biti u prilici da utvrdim.

Uglavnom, ja ga praviti više neću, jer je puno petljanja a i treba mesta gde će se kockice sušiti, jer naravno ne smeju da se dodiruju pa traže i neki prostor. Plus sve moje traume sa prethodnim pokušajima zamrzavaju svaku potencijalnu želju da ovaj uspešni ishod slučajno pokvarim.

tura bez oraha

Samo još jedan utisak - i dalje ne mogu da shvatim se da baš ni u jednom od mnogih recepata za ratluk koje sam bistrila u ovom zahvatu ne pominje problem sa vlaženjem i topljenjem. A Melrose mi je svedok da je taj momenat zaista kritičan. Do ubacivanja u prah šećer sve je suvo i divno, a posle toga ratluk kao da je išao na tuširanje a ne na puderisanje.

Dobro. Raluk sam položila. Na poporavni još čekaju praline i macarons. Polako. Ima vremena. Ponavljanje je majka nauke :)

Sastojci:
1 kg šećera + 750 ml vode
250 g gustina + 1 l vode
sok od pola limuna
aroma po želji
koštunjavo voće po želji

za valjanje:
10-12 kašika prah šećera
4 kašike gustina

Postupak:
1. Šećer i vodu skuvati u sirup koji treba da dobije zlatan ton i gustinu pri kojoj "u niti" curi sa varjače. Vreme kuvanja oko 45-50 minuta, najpre na maksimumu, a posle na 2/3 snage ringle.
2. Gustin razmutiti u pola litra vode da nema grudvica. Dodati još pola litra i sve sipati preko sirupa. Kuvati uz stalno mešanje dok ne počnu da se prave klobuci, tada ubaciti sok od limuna i aromu. Nastaviti kuvanje na tišoj vatri uz stalno mešanje. Smesa će biti gusta, ali mora da bude toliko gusta da kada se podigne puna varjača, prvih par sekundi sa nje ništa ne otpada. Onda kad otpadne, otpadne grudva u komadu, i ništa ne curi. Jako gusta treba da bude smesa, zato treba paziti na zagorevanje. Vreme kuvanja otprilike 1 sat. Ako se dodaje koštunjavo voće, treba da bude na samom kraju kuvanja.
3. Smesu izručiti na pleh obložen papirom za pečenje, izravnati i ostaviti da se stegne, 12-24 sata. Nakon tog vremena smesu iseći na kocke, pa obilno uvaljati u mešavinu prah šećera i gustina (ili prvo samo ovlaš u gustin, a posle par sati obilno u mešavinu). Ostaviti na vazduhu 3-4 sata, pa ako je potrebno ponoviti valjanje. Opet ostaviti na vazduhu, i kad su kockice skroz suve bez tregova vlaženja poredjati ih u jednom sloju u odgovarajuću kutiju, dodajući ostatak prah šećera izmedju kockica.

Gulaš od soje

U jednom periodu života nisam jela meso. Ovaj gulaš sam tada pravila s vremena na vreme, i volela sam ga. Otkad sam se vratila u mesojede retko se uhvatim za soju, što mislim da je generalno bezveze. Ne mogu da se udubljujem u pitanja genetske modifikacije, i stvarno mislim da je sirota soja postala sinonim za nju, a da je zapravo samo jedna od mnogih žrtava. I šta uopšte običan svet (sa mnom na čelu) zna o genetskoj modifikaciji? Ništa, samo akumulira strah od zvučnosti te dve reči, ali ne preza od korišćenja istih u svakodnevnom razgovoru sa drugim pripadnicima običnog sveta. Kako god, mislim da je bolje da tri puta godišnje spemim gulaš ili nešto drugo od soje nego da je totalno batalim kao namirnicu zbog sveopšte povike. Ili makar meni odgovara da tako mislim :)

Sastojci:
100 g soja komadića
1/2 kg crnog luka
veza zeleni
1/2 l soka od paradajza
100 ml belog vina
3 kašike soja sosa
1/3 kašičice belog luka u prahu
lovorov list
biber
celerova i obična so
ulje za dinstanje

Postupak:
1. Soju i očišćen koren peršuna (beli deo zeleni) skuvati u slanoj vodi. Sačuvati tečnost.
2. Sitno iseckan crni luk i komadiće šargarepe posoliti pa dinstati na 50 ml ulja 100 ml tečnosti u kojoj se kuvala soja i koren peršuna. Dinstati dugo, dok povrće sasvim ne omekša, i povremeno nalivati tečnošću.
3. Dodati kuvanu procedjenu soju, sok od paradajza, belo vino, soja sos i začine. Kuvati na tihoj vatri još pola sata – sat, do željene gustine. Servirati uz tortilje.

Soy Chunks Stew

Ingredients:
100 g dried soy chunks
500 g onion
3 parsley roots
3 carrots
500 ml tomato juice
100 ml white wine
3 tbsp soy sauce
1/3 tsp garlic powder
a sprinkle of ground pepper, celery salt and plain salt
one bay leaf
50 ml oil for sauteing
some fresh parsley leaves for decoration

Directions:
1. Cook together soy chunks and peeled parsley root in lot of salty water. Save the broth you get.
2. Sprinkle some salt over finely chopped onion and diced carrot, than saute on 50 oil and 100 ml broth. Cook over low heat for as long as vegetables became soft, adding some broth from time to time.
3. Add cooked and dried soy chunks, tomato juice, wine, soy sauce and spices to taste. Cook for at least half an hour over low heat, or until you're satisfied with stew's thickness. Decorate with fresh parsley leaves and serve with tortillas.

Prijavite povredu autorskih prava

Molba za sve - pogledajte da li ima nešto od vaših recepata i slika na ovom blogu.

Marija mi je ukazala na ovaj post, što je bukvalno prepisan tekst i iskopirana slika sa ovog mog posta.

Protiv ovakvih pacijenata se MOŽE nešto učiniti, ili makar pokušati. Postoji način na koji se prijavljuju ukradeni sadržaji a koji su objavljeni na Bloggeru kao Google-ovom servisu. Ja sam poslala prijavu, i pozivam sve čiji su recepti i slike ukradeni da učine isto. Pročitajte ovde više o načinu prijave povrede autorskih prava za blogger sadržaje. Ako nas je više, više je i argumenata. Nije nemoguće da taj DMCA zaista utvrdi da se radi o kradjama i ukloni taj blog.

Hvala unapred!

Bundevice

Nepečene bundevice od pečene bundeve.

Od momenta kad je Gaga sa bloga Moje grne zadala bundevu kao temu za oktobarsku igru ajme, koliko nas je!, ove su mi bundevice u glavi :) Zamislila sam ih kao obične nepečene kuglice na bazi keksa, putera i šećera ali da u smesi bude i puuuno pečene bundeve.

Tako sam ih i napravila. Otprilike 1 kg očišćene bundeve sam ispekla u rerni dok nije skroz omekšala, pa ispasirala. Onda sam dodavala keks, puter i prah šećer. Pošto je smesa bila dosta vodena ukupno je otišlo oko 600 g mlevenog keksa i nešto mlevenog korn fleksa. Korn fleks baš dobro upija tečnost, znam kad klincima ostane posle doručka kako nabubri i upije sve živo, ali nisam imala više od 50 g tako da sam onda dodavala keks dok god nisam bila zadovoljna gustinom. Smesa je bila divno narandžasta dok nije poprimila braonkastu boju keksa, pa sam protivno svojim pravilima, ukapala malo narandžaste tečne boje za kolače (ove boje inače koristim kad deci pravim plastelin testo). U jedan deo sam umešala malo kakaa, recimo u jednu trećinu ukupne smese, a delić obojila u zeleno da bih napravila peteljke. Sve sam stavila na hladjenje i kasnije oblikovala u loptice. Čačkalicom sam utisnula brazde da bi kuglica izgledala kao bundeva, pa lepila crviće od zelene smese.


Pošto je bilo baš puno smese, dobila sam 70-80 većih kuglica (veličine oraha) i baš sam pomislila kako će se sigurno razvlačiti po kući. Sutradan sam im neplanirano dodelila korisniju ulogu i upotrebila kao sitno posluženje za kolege u firmi. Bila sam, zajedno sa 5 drugih kolega, nominovala za tzv. Hero Award. Nakon glasanja u kom su učestvovali svi zaposleni, odnela sam najviše glasova i postala sam - heroj (jéêèb*tE! :) Sve je to "obavezna zabava" i mi kao američka firma moramo da je sprovodimo, a ja kao večiti protivnik usiljenih aktivnosti nemam neko visoko mišljenje o svemu. Heroj je velika reč i bzvz mi je da se troškari tek tako. Ali to su Ameri, za koje ne iznenadjuje da se sve diže u superlativ ili iznad, sve im je great, gorgeus, fantastic, spectacular, nema ničeg osrednjeg intenziteta. Dobro, meni je ovo bio znak da me kolege generalno vole, onako drugarski, što je ipak lepo :) Odnela sam im bundevice i sve se uklopilo :)

p. s.
Ovde Halloween nije prisutan kao praznik, ali čekala sam 31. oktobar, datum kada se slavi Halloween da objavim ovaj recept (Palachinka, hvala za ovaj savet) i na neki način pozdravim sve koji ga slave!

Sastojci:
1 kg očišćene bundeve
oko 600 g mlevenog keksa (što svetlijeg)
200 g prah šećera
100 g putera
50 g mlevenog corn-flexa
1 kašika kakaa

Postupak:
1. Bundevu iseći na 5-6 komada i ispeći u rerni dok skroz ne omekša, otprilike 1 h na 170-180°C. Ispasirati.
2. Dodati ostale sastojke sem kakaa i izmešati da se dobija kompaktna masa. Treba da bude takva da se mogu oblikovati kuglice, a da nije previše tvrda. Možda će biti potrebno malo manje ili malo više keksa od navedenog, zato ga treba dodavati u dva-tri navrata.
3. Jedan manji deo odvojiti i umešati par kapi zelene prehrambene boje, za peteljke. Cela masa bi trebalo da ima narandžast ton koji se po potrebi može pojačati prehrambenom bojom. Po želji, u jednu trećinu mase umešati kašiku kakaa, da se dobiju i tamne bundevice. Masu ohladiti u frižideru.
4. Oblikovati kuglice veličine manjeg oraha, i redjati u papirne korpice. Čačkalicom ili tupom stranom noža utisnuti brazde kako bi kuglica podsećela na bundevu, a od zelene mase praviti male niti i zalepiti na centar svake bundevice. Držati u frižideru.

Pumpkinettes
makes 70-80

Ingredients:
1 kg peeled pumpkin
600 g ground biscuits (light in color)
200 g icing sugar
100 g softened butter
50 g ground corn flakes
1 tbsp cocoa powder

Directions:
1. Cut the pumpkin into 5-6 peaces and bake in the oven preheated to 170-180°C for about an hour, or until pumpkin becomes completely soft. Blend.
2. Add all of the remaining ingredients except cocoa powder and mix thoroughly. You should get smooth mixture, soft enough to shape into balls with ease, but not too thick. It might happen that you won't need all 600 g of biscuits, or that you'll need more, so don't add all at once.
3. Save one golf ball size peace of mixture and add a few drops of green color. Rest of mixture should be orange itself, but you can intense the color if you like. Also, you can add a tablespoon of cocoa powder in one third of the orange mixture, to get darker balls, too. Cool the mixture before shaping.
4. Shape into walnut sized balls and arrange them in the paper cups. Use a toothpick to push the pumpkin-like segments. Create thin rolls of green mixture to get the pumpkin petals, sticking them to the center of each pumpkin ball. Cool in the fridge.

Poluuspeli French Macarons

Do juče sam mislila da neću učestvovati u ovom krugu kuVarijacija, u kojoj su tema Macarons. Zašto? Zato što znam da se puno prašine diže oko njih, znam da je nekome ko pravi prvi put a ni inače nema velikog iskustva sa meringue-om velika šansa da ne uspeju, i zato što nisam nalazila da puslice sa bademom moraju biti nešto toliko spektakularno da bi me navele da izgorim od želje da ih napravim. A onda je proradio onaj crvić izazova, i promenila sam odluku. Bukvalno u 5 do 12, rodili su se moji prvi macarons.

Što se tiče pripreme, nisam htela da mi predradnje odvuku snagu. Kupila sam blanširani badem u listićima, pa ga na suvom teflonskom tiganju na tihoj vatri malo prepekla. Usitnila u mini seckalici, pomešala sa prah šećerom (ne 200 g nego 125, jer sam videla puno primedbi kako je previše šećera) i sve zajedno ostavila opet u teflonu preko isključene ringle da se još malo prosuši. Probala sam da prosejem, ali kroz sito je izlazio samo prah šećer. Ok, nisam ni očekivala da postignem da mi badem bude kao prah, tako da sam bila zadovoljna.

Belanca sam imala u frižideru, ostatak od nečega, sigurno su stajala desetak dana. Setila sam se da sam negde pročitala da je za macarons dobro da su belanca malo "odležala". To što sam ih već imala mi se učinilo baš kao signal dobre sreće i dalo mi je impuls da nastavim da verujem da će sve biti super. Belanca sam umutila sa kristal šećerom koji sam dodavala malo po malo, pa ručno umešala bademe sa šećerom i veliku kašiku kakaa (što nije dovoljno, jedva da su promenili boju). Mešajući postmatrala sam kako se ponaša onaj "repić" koji se pravi kad izvučem varjaču, i delovalo mi je da je previše čvrst. Onda sam još minut-dva mešala, i mislim da sam time uspela da dobijem malo mekši sneg, čiji se "repić" utapa, ne baš 100% ali prilično.

Prebacila sve u kesu za dekoracije, a na vrhu mi je bio nastavak sa širokom rupom (cca 1.5 cm). Dok sam punila kesu već je sve počelo da mi curi, pa ja nekako držala prstom tu rupu zbog čega sam celu kesu držala nisko, pa sam zamalo sve prosula na sebe u jednom trenutku... Na dva velika pleha sam istisnula oko 65 barica. Zapravo ih nisam ni istiskivala nego samo puštala da polako cure iz kesice, i opet prstom zatvarala kad bi iscurelo dovoljno. Oblici su bili manje ili više kružni, al' dobro, da ne cepidlačim, izgladali su relativno ok.

Pečenje sam započela na 125°C, i posle desetak minuta podigla na 150°C. Pekla sam oba pleha odjednom, misleći da ću im na pola vremena pečenja zameniti mesta. Kad sam već stavila oba pleha u rernu setih se da se za puslice generalno ne sme otvarati rerna prvih ne-znam-koliko minuta, pa sam odustala od menjaže plehova, računajući da je temperatura ipak dovoljno niska da se neće destiti da se gotove puslice puno razlikuju. Sedela sam pred rernom k'o pred TV-om i čekala vidim šta će da se dešava =) A nije se desilo ništa!!! Nije se formirao penasti prsten, ni u najavi. Same puslice jedva da su se pomerile, tj. u širinu nisu uopšte, a u visinu samo malo. Posle nekih 20-22 minuta pečenja izvadila sam gornji pleh, donji podigla i ostavila još par minuta da bi se dopekli odozgo.


Ipak, bilo je prilično ralzlike izmedju puslica sa gornjeg i donjeg pleha. Ove sa gornjeg su bile loptastije, ali očigledno se nisu dovoljno ispekle odozdo, verovatno zbog pleha koji je bio ispod. Te puslice sa gornjeg pleha sam teže skidala, iako sam se poslužila trikom sa vlaženjem papira sa donje strane. Na samoj sredini puslice jednostavno nisu bile ispečene, i taj deo se kao žvaka lepio za papir. Odvojila sam ih od papira nekako, i shvatila da će zbog tih rupa ova tura primiti više fila, što u neku ruku i nije loše :)

Puslice sa donjeg pleha su bile super ispečene, samo sam ih podigla sa papira bez ikakvih pomagalica. One su bile pljosnatije, što bi za Macarons i trebalo. Gornja površina nije baš idelano ravna, nekako je blago kvrgava, ne znam bolje da objasnim :) Puslica nisu imale čuveni penasti prsten, i sve su imale poneku rupicu po površni - kao da sam imala balončiće vazduha u umućenim belancima koji su se krili dok nisu počeli da se peku.

Tako da - mogu smatrati da sam bila poluuspešna. Uspeli su mi u smislu da ipak nisu ispucali ili se totalno izobličili, i da su nekome ko nema pojma o specifičnostima fransuskih macaronsa bili i više nego dobri ("Kad će te puslice? Kakve makarone, makarone su sa sirom!?"). A neuspeli su jer ipak nemaju potrebne specifičnosti ;)


Moj utisak da je ovaj kolačić stvarno precenjen. Ustvari me je najviše razočaralo što se badem i ne oseća nešto specijalno. Krem sam napravila od bele čokolade i slatke pavlake, beli ganache, i u zbiru je sve bilo baš jako slatko. Što meni obično ne smeta, ali sada sam valjda već bila prezasićena slatkišima u toku dana i uveče mi je bilo zlo od šećera. Dragi se nije bunio, osim na ukupan broj gotovih kolačića, svega 30-32 komada.

Mislim da sam pogrešila što nisam odmah pekla na 150°C i da zato nisam dobila penasti prsten, i da je ipak plehove trebalo peći odvojeno. Ali sigurna sam da ni onda ne bih dobila identične puslice, jer bi se drugi pleh duže sušio na vazduhu. I mislim da ću se radije odlučiti na pravljenje padobranaca, ako me u budućnosi obuzme želja za orašastim puslicama.

Recept je ovde. A ovde je pregled svih učesnika i njihovih radova.

Lisnate ružice sa orasima

Dobrodošlo mi je što sam ovog meseca pod FBI istragom tako da po tom pitanju odmaram. Ali, što ne bih i ja mogla da isprobam neki recept sa svog bloga?! =) Evo nečega što sam pravila odavno, pa nedavno opet.

Lisnate ružice su nešto najprostije moguće, a poznate su pod imenom Palmiers ili Elephant ears. To je lisnato testo posuto kristal sećerom i ništa više. Palmiers treba da budu u obliku dvostruke rolne (pravougaoni komad testa se rola sa obe strane dok se te dve rolne ne sretnu), a moje ružice su zapravo pužići, najobičnija rolna sečena na kolutove. U odnosu na stari recept ovde sam dodala i orahe. Pravila sam pola mere i to negde u ponoć, dragi i ja se udavili u ovome, deca nisu stigla da probaju jer nijedna ružica nije dočekala zoru.


Sastojci:
1/2 kg lisnatog testa
6-7 kašika šećera
4-5 kašika mlevenih oraha

Postupak:
Lisnato testo razvaljati što tanje u oblik pravougaonika. Posuti sa 4-5 kašika kristal šećera i utapkati šećer u testo. Zatim posuti sa 4-5 kašika mlevenih oraha i sve uviti u rolnu. Seći kolutove debljine 1-2 cm i redjati na pleh (biće potrebno dva velika pleha). Pre pečenja ružice posuti sa još dve kašike kristal šećera i ispeći u rerni 15-ak minuta na 180-200°C ili dok ne porumene.

Puff Roses

Ingredients:
500 g puff pastry
6-7 tbsp sugar
4-5 tbsp ground walnuts

Directions:
Roll out the pastry as thin as possible to get rectangular shape. Sprinkle with 4-5 tablespoons of sugar, pushing it gently into the pastry surface, then toss with walnuts. Roll into the long tube, cut 1-2 cm thick circles and place them over paper lined baking sheet. Sprinkle the remaining 2 tablespoons of sugar over the circles/roses and bake for about 15 minutes in the oven preheated to 180-200°C or until roses get light golden brown.

Griz sa jabukama

Nešto poznato sa malo nečeg drugačijeg. Sezona je jabuka i dodala sam ih grizu spremljenim na uobičajen način. Probala sam letos griz+jabuke kombinaciju kad sam pravila žele od jabuka i dobra je.

Sastojci za 4 porcije:
500 ml mleka
4 kašike griza
5 kašika šećera
500 g jabuka

Postupak:
1. U pola litra mleka sipati po tri ravne kašike griza i šećera. Kuvati dok se ne zgusne. Poklopiti i ostaviti da se malo ohladi pa sipati u čaše.
2. Jabuke oguliti i iseckati na kockice, preliti sa 1 dl vode i dve kašike šećera, pa kuvati dok jabuke skroz ne omekšaju. Ispasirati, dodati kašiku griza pa kuvati još malo dok se griz ne upije tečnost. Rasporediti u čaše preko belog dela i ostaviti da se ohladi.
3. Pred služenje ukrasiti kriškama sveže jabuke i rendanom čokoladom.

Semolina Apple Cream
serves 4

Ingredients:
500 ml milk
4 tbsp semolina
5 tbsp sugar
500 g apples

Directions:
1. Cook milk with 3 tablespoons of semolina and 3 tablespoons of sugar until it thickens. Cover and cool a little, then arrange in four glasses.
2. Peel and dice the apples, add 1 dl water and 2 tablespoons of sugar, and cook until apples become soft. Blend, add a tablespoon of semolina and cook some more, to let the semolina absorb the juices. Spread evenly over white layer and cool in the fridge.
3. Decorate with some fresh apple slices and grated chocolate just before serving.